Novi album Boba Dylana objavljen je relativno vrlo brzo posle dvostrukog/trostrukog arhivskog albuma The Bootleg Series Vol. 8: Tell Tale Signs. Rare & Unreleased 1989-2006 (Columbia, 2008).
Album je snimljen u oktobru 2008. godine nakon što je Dylan napisao pesmu "Life Is Hard" koja je bila naručena od strane sineaste Oliviera Dahana za njegov još neobjavljeni film "My Own Love Song".
Samo pisanje ove pesme je pokrenulo adrenalin u Dylanu i on je sakupio izabranu grupu muzičara i snimio Together Through Life. Na albumu učestvuju basista Tony Garnier, gitaristi Mike Campbell i Benmont Tench iz Heartbreakersa, te čuveni David Hidalgo na harmonici (Los Lobos). Deset kompozicija je napisano u saradnji sa Robertom Hunterom, tekstopiscem grupe Grateful Dead i već ranijim Dylanovim saradnikom.
Iako se od ovog albuma moglo očekivati da će biti mračan i težak on je suprotno sasvim drugačiji. Together Through Life je naizmenično pun tuge, satiričan i komičan. Dylan koristi čitavu galeriju likova da bi progovorio o životu i ljubavi. Koristeći rock'n'roll, Dylan se okrenuo i starijim žanrovoma: Tex-Mex zvuku i urban bluesu beležeći životne događaje oko sebe, osvrćući se na ljubav koja je bila, prošla, koja nedostaje i zadržavajući u svemu tome jedan pritajeno optimističan pogled na sve.
Prateći bend suvereno i poletno svira Dylanove kompozicije koje su izuzetno melodične i vrlo lako se pamte. Ta rasviranost i polet daju posebnu vrednost albumu koji vas brzo hvata i tera da ga ponovo i ponovo slušate.
U, po današnjim standardima, relativno kratkih 45 minuta, Dylan priča o ljudima, ženama, ljubavi, sebi (?). Od izuzetno ritmične "Beyond Here Lies Nothin' ", preko srceparajuće "Life Is Hard", Dylan priča o "My Wife's Home Town", podseća se na voljene osobe ("If You Ever Go to Houston"), peva o prošloj ljubavi ("Forgetful Heart"), spominje "Jolene". U najizrazitijoj Tex Mex pesmi "This Dream of You" violina i harmonika stvaraju nezaboravan utisak, dok je singl "Shake Mama Shake" prljav, bazičan i rasviran blues. U "I Feel A Change Coming On" glavni junak poziva svoju dragu da spakuje svoje stvari i podje s njim na put, a u "It's All Good" rezimira život koji je težak i koga samo ljubav čini podnošljivim.
Uz sve to ostaje jedan osećaj da Dylan ipak smatra da je život pun iznenađenja i da ga treba živeti i uživati u svim iznenađenjima koje on donosi.
Ukratko: jedan predivan i duboko human album od čoveka koji u svojoj 67-oj godini može da snima šta hoće, kad hoće, s kim hoće, da nikome ne polaže račune i da opet ostane jedan i jedinstveni Bob Dylan.

Slobodan Vlaketi'Ć